Skok na sadržaj

litvanski

Lietuvių kalba

Broj izvornih govornika

3,5 - 4 milijuna

Službeni jezik u

Litvi, EU

Manjinski jezik u

Poljskoj, SAD

Jezik dijaspore u

Bjelorusiji, Kalinjingradskoj provinciji, SAD, Britaniji, Brazilu, Argentini, Kanadi, Njemačkoj, Urugvaju, Švedskoj, Norveškoj, Australiji, Latviji i drugim zemljama

Abeceda
32 slova
Gramatički padeži
7
Jezični kod
lt, lit
Lingvistička tipologija
Flektivan , pro-drop , SPO
Jezične porodice
indoeuropski, baltoslavenska grana, baltička grupa, istočnobaltička podgrupa
Broj dijalekata
dva dijalekta: žemajtijski i aukštajtski

Najduža riječ

nismo sakupili dosta kiselice

Čudna riječ ili rečenica

6 gusaka sa šestero guščića

Zanimljive činjenice

Moguće je znati da li je žena udana na osnovi oblika njena prezimena no to ne vrijedi za muškarce. Neudane žene imaju prezimena s nastavcima "aitė", "iūtė" i "ytė" dok udane žene uvijek imaju nastavak "ienė". Novi je nastavak koji mogu koristiti sve žene "ė" a koji je postao popularan zadnjih godina no proći će vrijeme dok uđe u široku upotrebu. Sada ga koriste samo udane žene, koje su poznate osobe.

Zanimljivo je da litavski nema jakih psovki. Primjer je rupūžė (krastača). Kad Litvanci požele jako opsovati, upotrebljavaju ruske ili engleske psovke.

Litavski je tako koristan za ples.

Tri su žene prvi puta išle u Vilnius u Litvi. Kad se vratiše kući rekoše prijatelju.
- Litavski je glazben kao i ples.
- Zašto?
- Jer svaki puta kad autobus stane, putnici kažu “Lipsi, lipsi, čia-čia-čia”…

“Lipsi, lipsi, čia-čia-čia” To nisu imena plesova, već kratica “ar Jūs lipsite čia?” (Da li izlazite ovdje?)

Povijest

  • 10. stoljeće prije nove ere

    Baltički jezici se odvajaju od drugih indoeuropskih jezika.

  • 400-600

    Istočni baltički jezici se odvajaju od zapadnih (ili samo baltičkih jezika).

  • Od 800. godine

    Pojavljuju se različitosti između litavskog i latvijskog.

  • Od 13. i 14. stoljeća

    Litavski i latvijski se i dalje razvijaju odvojeno.

Najpoznatiji stari tekst na litavskom je rukom napisana molitva u jednom primjerku knjige “Tractatus sacerdotalis” iz 1503.

Izvor: Wikimedia Commons

Litavski je jedan od dva živuća baltička jezika, zajedno s latvijskim. Danas je litavski jedan od najarhaičnijih živućih indoeuropskih jezika. Misli se da je od modernih jezika litavski najbliži praindoeuropskom jeziku.

"Svatko tko želi čuti kako su govorili praindoeuropljani morao bi doći slušati litavskog seljaka", rekao je poznati francuski lingvist Antoine Meillet.

Kada stručnjaci za indoeuropeistiku pokušavaju rekonstruirati praindoeuropski jezik, smatraju da je sadašnji litavski jednako koristan kao latinski, grčki i sanskrt.

Paul Thieme je uspoređivao 1958. litavsku poslovicu Dievas davė dantis; Dievas duos ir duonos i njen latinski prijevod Deus dedit dentes; Deus dabit et panem ("Bog je dao zube, dat će i kruha") s tim što on (Thieme) imenuje starim oblikom sanskrta: Devas adadā t datas; Devas dā t (ili dadā t) api dhā nā s.

Sanskrt i litavski jezik

Budući da su sanskrt i litavski arhaični jezici, postoji mnogo srodnih i sličnih riječi s istim ili vrlo sličnim značenjem. Npr..

  • agnis (अग्निः) ‒ ugnis (vatra)
  • vajus (वायु :) ‒ vėjas (vjetar)
  • aśru (अश्रु :) ‒ ašara (suza)
  • aśvā (अश्वा) ‒ ašvam (kobila)
  • kūrmas (कूर्म :) ‒ kurmis (krtica)
  • ratha (रथ :) ‒ ratas (krug )
  • devas (देव :) ‒ Dievas (Bog)
  • navyas (नव्य :) ‒ naujas (nov)
  • madhu (मधु) ‒ medus (med)
  • vīra (वीर :) ‒ didvyris (junak)
  • svapnas (स्वप्न :) ‒ sapnas (san)
  • sanas (सन :) ‒ senas (star)
  • sravati (स्रवति ) ‒ srovena (teče (npr. rijeka))
  • śvaśuras (श्वशुर :) ‒ šešuras (tast)
  • sūnus (सूनु :) ‒ sūnus (sin)

i mnoge druge

Postoje i sličnosti u morfologiji asmi, asi, astii> ("sam,si, je"). Sanskrt sliči litavskom.

Jezična sličnost ne potječe od srodstvene blizine (litavski je baltoslavenski, sanskrt je indoarijski), već zbog toga što su oba jezika sačuvala mnoge praindoeuropske elemente. Sanskt se kao religijski jezik nije mijenjao od svog nastanka a i litavski se je relativno malo mijenjao u povijesnom i kulturnom kontekstu.

Tvorba riječi i rječnik

Litavski je sačuvao stare riječi. To ga čini neprocjenjivim blagom. Državna komisija za litavski jezik između ostalog čuva jezik da se ne pretrpa stranim riječima. Ako je moguće, stvaraju se nove riječi umjesto posuđenica. No osjetan je utjecaj engleskog.

Litavski ima mnogo deminutivnih sufikasa pa dakle ima mnogo izražajnih i umiljatih izraza.

  • namas
    kuća
  • namelis, namukas, nameliukas, namelėlis, namužėlis, namučiukas
    kućica
  • vaikas
    dijete
  • vaikelis, vaikiukas, vaikeliukas, vaikelėlis, vaikužėlis, vaikučiukas
    slatko djetešce

Gramatika

Litavski ima samo dva broja (jedninu i množinu) te dva roda (muški i ženski).

Litavski ima četiri vremena (prošlo, trajno prošlo, sadašnje i buduće) te tri konjugacije.

Trajno prošlo vrijeme izražava trajno djelovanje u prošlosti imdavau ir skaitydavau (Odlučivao sam se i čita(va)o (ne samo jedamput)),

Infinitiv
imti (uzeti), mylėti (ljubiti), skaityti (čitati)
Prošlo vrijeme
Jednina
1. lice aš ėmiau, mylėjau, skaičiau
2. lice tu ėmei, mylėjai, skaitei
3. lice jis/ji ėmė, mylėjo, skaitė
Množina
1. lice mes ėmėme, mylėjome, skaitėme
2. lice jūs ėmėte, mylėjote, skaitėte
3. lice jie/jos ėmė, mylėjo, skaitė
Učestalo prošlo vrijeme
Jednina
1. lice aš imdavau, mylėdavau, skaitydavau
2. lice tu imdavai, mylėdavai, skaitydavai
3. lice jis/ji imdavo, mylėdavo, skaitydavo
Množina
1. lice mes imdavome, mylėdavome, skaitydavome
2. lice jūs imdavote, mylėdavote, skaitydavote
3. lice jie/jos imdavo, mylėdavo, skaitydavo
Sadašnje vrijeme
Jednina
1. lice aš imu, myliu, skaitau
2. lice tu imi, myli, skaitai
3. lice jis/ji ima, myli, skaito
Množina
1. lice mes imame, mylime, skaitome
2. lice jūs imate, mylite, skaitote
3. lice jie/jos ima, myli, skaito
Buduće vrijeme
Jednina
1. lice aš imsiu, mylėsiu, skaitysiu
2. lice tu imsi, mylėsi, skaitysi
3. lice jis/ji ims, mylės, skaitys
Množina
1. lice mes imsime, mylėsime, skaitysime
2. lice jūs imsite, mylėsite, skaitysite
3. lice jie/jos ims, mylės, skaitys

Postoji 7 padeža (nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ i vokativ), 5 deklinacija za imenice i tri za pridjeve.

Pridjev na litavskom može imati do 147 oblika: 2 roda × 6 padeža × 2 broja × 2 oblika × 3 komparativna stupnja + 3 oblika bez roda.

Zamjenički oblici pridjeva su posebna karakteristika litavskog jezika. Zamjenički oblik pridjeva znači da je ta karakteristika posebna i istovremeno ga naglašava: gražus - gražusis (lijep - ovaj lijep). Zamjenički oblici pridjeva nisu poznati na engleskom, njemačkom i francuskom kao ni na mnogim drugim jezicima.

Pismo i izgovor

Postoji 32 slova u modernoj litavskoj abecedi.

  • a
  • ą
  • b
  • c
  • č
  • d
  • e
  • ę
  • ė
  • f
  • g
  • h
  • i
  • į
  • y
  • j
  • k
  • l
  • m
  • n
  • o
  • p
  • r
  • s
  • š
  • t
  • u
  • ų
  • ū
  • v
  • z
  • ž

Slova ą, į, ų su nekada predstavljala nazalne samoglasnike. No u modernom književnom litavskom nema nazalnih samoglasnika no slova su ostala tako što danas predstavljaju duge glasove /aː/, /iː/, /uː/.

Suglasnici u litavskom (osim j) tvore tvrde i mekane parove. Mogu biti i zvučni i bezvučni.

Fonem /x/ se piše s dva slova: ch.

Litavski ima (duge i kratke) samoglasnike te (mekane i tvrde) suglasnike kao i dvoglase (uo, ai, ei, ie) te dvoglasne kombinacije (samoglasnik i sonant: al, am, an, ar, el, em, en, er, il, im, in, ir, ul, um, un, ur, ol, om, on, or).

  • [eu] Europa
    Europa
  • [oi] boikotas
    bojkot
  • [ou] klounas
    klaun
  • [ol] kolba
    (laboratorijski) balon
  • [om] pompa
    crpka
  • [on] monteris
    mehaničar
  • [or] korta
    igraća karta

Dijalekti

Samogitski dijalekt

  • Zapadni samogitski
    • Vakarų žemaičių patarmė
  • Sjeverni samogitski
    • Kretingiškių šnekta
    • Telšiškių šnekta
  • Južni samogitski
    • Varniškių šnekta
    • Raseiniškių šnekta

Aukšajtski dijalekt

  • Zapadni aukšajtski
    • Šiauliškių šnekta
    • Kauniškių šnekta
    • Klaipėdos krašto šnekta
  • Istočni aukšajtski
    • Panevėžiškių šnekta
    • Širvintiškių šnekta
    • Anykštėnų šnekta
    • Kupiškėnų šnekta
    • Uteniškių šnekta
    • Vilniškių šnekta
  • Južni aukšajtski
    • Pietų aukštaičių arba dzūkų patarmė

Tematske riječi

Zabavne ili narodne poslovice i fraze

Teško izgovorljive riječi (jezikolomke)